1000 mora daleko...

37. deo priče o Tokio Hotelu - Kraj Tokio Hotela?

2007. godina je bila godina Tokio Hotela. Iza sebe su imali gomilu nagrada, nastupa, rasprodatu turneju i CD... Sada su se pred njima otvarali novi horizonti... 2008. je nosila sa sobom evropsku turneju tokom koje bi promovisali CD na engleskom jeziku, a zatim i Amerika, koja je san svakog muzičara.










Ali, sve to je sa sobom nosilo i gomilu stresa.
„Ponekad postoje dani kada se probudim mrzovoljan, iscrpljen, željan odmora, dosta mi je svega. Tad pomislim: Ne mogu opet da buljim u kameru ceo dan." - priznao je Bill.
U tim danima se međusobno svađaju, jer provode i dan i noć zajedno. Ponekad požele da se ne vide više nikad u životu koliko počnu jedni drugima ići na živce. Zato s vremena na vreme naprave pauzu i otputuju negde odvojeno, ali i tada završe u novinama, makar otišli čak na Maldive.






Pauzu pre osvajanja američkog tržišta ( na koje su plasirali par singlova i zaludeli tamošnje tinejdžere ), su iskoristili da polože vozački ispit i završe online školovanje, a Gustaf i da se istetovira. Naravno, trebalo je i obaviti evropsku turneju, tokom koje su trebali da posete i Beograd. Sećam se koliko sam sa nestrpljenjem odbrojavao mesece, nedelje pa i dane do koncerta i proveravao svakih pola sata da karta slučajno nije dobila noge i pobegla negde. xD 15 dana pre koncerta je na svim TV stanicama počela da se vrti reklama, tako da je euforija rasla sve više i više. Međutim, 4 dana pre koncerta reklama je prestala da se emituje...



Kratko saopštenje Aleksa Rihtera, menadžera Tokio Hotela, je raspršilo sve nade i očekivanja fanova širom Evrope. On navodi kako je pevač Bill Kaulitz jako bolestan i da mora biti podvrgnut operaciji glasnih žica. Sredinom marta 2008., kada je pevač oboleo od laringitisa, otkazano je 6 koncerata, ali bilo je planirano da se turneja nastavi 25. marta u Rimu. Međutim, Billovo zdravlje se pogoršalo zbog čega je otkazana celokupna "1000 Hotels" turneja.
Vratimo se nekoliko dana unazad...











14. mart 2008... Marselj... Francuska...
Spektakularan koncert Tokio Hotela je u toku, a onda odjednom - strašan šok! Bill se napreže svim silama da otpeva pesmu do kraja, ali naprasno ostaje bez glasa. Grlo ga steže, ne može ni da progovori. Nemoćno stoji na pozornici u čudu. Muzika staje. Svi pogledi su uprti u njega i niko ne shvata šta se dešava. On ne može da izdrži i suze mu naviru u oči. Od predviđenje 21 pesme, Bill je izveo svega 16, a zatim se izvinio fanovima ( na nemačkom ) jer je katastrofalno pevao te večeri. Tom je s nevericom gledao u svog brata-blizanca, koji nije prestajao da jeca, a krupne suze, crne od kreona, kotrljale su mu se niz lice. Tom nikad pre nije video svog brata tako slomljenog.
Povukli su se sa scene, a zatim išli od jednog lekara do drugog, jer su želeli tačnu dijagnozu, a ona je glasila: cista, tj. zadebljanje na glasnim žicama, zbog koje Bill mora hitno na operaciju i nema pevanja do daljnjeg. Ovo je bio preveliki šok za 18-godišnjeg pevača i sve fanove koji su očekivali da ga vide na 16 otkazanih koncerata.
Bill se oseća veoma loše i potišteno. Plaši se operacije i krivi sebe što je razočarao fanove.
"Do sada sam čuo toliko stručnih termina za bolest koju imam... Ali jednostavno i razumljivo rečeno imam neko zadebljanje na glasnim žicama, zbog kog ne mogu normalno da funkcionišu. Da bih mogao ponovo da pevam, ono mora da se odstrani..."
Operacija će se izvršiti pod punom anestezijom. Ubaciće mu metalnu cevčicu u grlo i njom odstraniti zadebljanje nastalo prevelikim i nepravilnim korišćenjem glasa. Operacija traje pola sata i izvodi je lekar specijalista. Bill je zaista nervozan zbog svega toga, ali zna da što pre to obavi, moći će pre na binu. Kada bi nekim slučajem ignorisao ovaj problem, to bi dovelo do trajnog oštećenja glasa, čak bi mogao i u potpunosti da ga izgubi.
"Moj glas je za mene sve, apslolutno SVE! Bez njega i muzike ne bih bio ovaj isti Bill..."



Sada su iza njega mnogobrojne posete lekaru, neprijatni pregledi, injekcije, lekovi... Ali, podršku mu pružaju svi prijatelji i saradnici, a brat Tom se ne odvaja od njega. Ali, najgore je tek sledilo... Operacija koja je zakazana za početak aprila! Nakon nje moglo je sve da bude drugačije...
Međutim, Billa je operisao najbolji doktor u okolini, tako da mesta za brigu nije bilo. Ipak, pred njim ( a bogami i fanovima ) je bio jako dug period od 10 dana u kojima Bill nije smeo ni reč da progovori.
Bill je to vreme proveo u stanu sa Tomom, koji je za njega spremao svoje specijalne špagete. Tom je uveren da su to najbolje špagete na svetu, a i da nisu, Bill se ne može svađati, jer mora da čuva svoj glas. Svakodnevno ih je posećivala majka i sreća se mogla videti na Billovom licu kada je ona u kuhinji. Priznali su da im je jako neobično što su odjednom tako dugo kući i da im nedostaju sva ta putovanja. Bill je provodio vreme gledajući sve sezone serije "Prison break" ( legendarna serija ). Bill je priznao da mu najviše nedostaje pevanje, jer ne samo da je pevao u studiju i na nastupima, nego i po ceo dan. Tomu je to ipak mala prednost, jer konačno može malo da se odmori. Po njemu, ovo je najopuštajući period njegovog života xD ( To i meni drugovi kažu. Sećam se rečenice: "Da li možeš da ćutiš makar na 2 minuta?" "Hmmmm, ne?" xD )









Pošto ne sme da priča, Bill je našao rešenje. Piše na papiriće ono što želi reći Tomu. Na jednom od tih papirića je pisalo: "Začepi svoja jebena usta!!" xD
Međutim, na tim papirićima su se našle i neke ozbiljne stvari, poput toga da je Bill davao znake Tomu da će on pevati, ako Billov glas više ne bude funkcionisao. Ja ne bih imao ništa protiv, iskren da budem. xD Meni se više dopada Tomov glas jer je dublji.
Inače, Bill nije morao da zapisuje sve što mu je potrebno, jer on i Tom odavno umeju da funkcionišu i bez reči.
Fanovi ko fanovi, zatrpali su njihovu poštu rukavicama, šalovima... Tom se našalio da bi mogli otvoriti apoteku koliko su dobili lekova i vitamina.
Nakon što se Bill oporavio, par sedmica je išao kod logopeda na vežbe pričanja. Uvek se naježim kad čujem one snimke na kojima priča kako je morao iznova da priča: "A... B... C... 1...2...3.."
Bill se, takođe, prisetio perioda kada se probudio iz anestezije i kad je ugledao Toma. Situacija je bila toliko bizarna da je bila komična. Tom je tužno gledao u igle koje su bile pozabadane u Billa, a on je ležao u beloj spavaćici sa sve zelenom kapicom na glavi.




Čim je ustanovljeno da je Billov glas ponovo u redu, bacili su se na posao punom parom. Zakazana je gomila nastupa u Americi i gostovanja po emisijama, od čega je najznačajniji MTV TRL. Pored toga, obnovljena je evropska turneja, osim koncerata koji su donosili malu zaradu. To je značilo da Srbija otpada, zbog čega sam se jako razočarao u njih. Tad sam shvatio da su isti kao i svi ostali koji jure samo za parama i da više ona njihova priča da žele da vide sve fanove ne pije vodu. Trebao mi je kraći period da ih gledam kao pre, ali to im nikad neću oprostiti. xD
U ovom periodu je Bill dao svoj najzreliji i najlepši intervju za Vanity Fair. Izdvajam vam za kraj rečenicu koja me je ostavila bez teksta...
"Našminkani Bill mi je definitivno bliži od nenašminkanog, on je, ustvari, ja. Nenašminkani Bill mi je nekako bled i čini mi se kao da je to moja maska. I da nisam postao poznat, sigurno bih izgledao ovako i imao svoj stil. To je jednostavno deo mene."





Ovde je kraj posta. Čitamo se 19. septembra kada je dvogodišnjica mog bloga i ujedno poslednji post na ovom blogu...