1000 mora daleko...

Koncert Tokio Hotela 28.03.2010. u Beogradu / Pridružiću ti se kada zaspiš...

Iz prethodnog posta:

Koncert je iz Zagreba premešten u Beograd i održaće se na isti datum 28.03.2010. Cene karata su:
2900din - parter
3900din - tribine
4900din – fanpit



Ja ne idem jer ne mogu da skupim novac za to. Da su najavili, kao prošli put, 4 meseca unapred ja bih išao, ali ovako ne mogu. A nemam ni mesto gde ću prespavati nakon koncerta. Živim na 3,5 sata od Beograda, a ne verujem da oko 22h ima neki prevoz nazad.
Krivo mi je što je sve ovako na brzinu ispalo, jer čekam ovaj koncert 5 godina.
A što je najgore od svega hrvatski i srpski fanovi se svađaju oko “krađe koncerta”. Nijedan fan nije kriv za nesposobnost hrvatskog organizatora. To bi svakome sa 2 vijuge u glavi trebalo da bude jasno. Zato bez rasprave, makar na mom blogu.
Ostavljam vam post, koji sam napisao prekjuče, ali nisam objavio zbog ovih vesti. Na sve vaše komentare odgovaram sledeće sedmice, jer za vikend neću biti tu.




ahhahahahahah Koje face, majko moja… hahahahah

Pridružiću ti se kada zaspiš…




Koncerta će biti.
Koncerta neće biti.
Koncerta će ipak biti.
Ovaj put je potvrđeno.
Koncert Tokio Hotela u Zagrebu je otkazan.
( U Sant Petersburgu i Moskvi, takodje )



Danima su se ovakvim informacijama igrali organizatori zagrebačkog koncerta i ne shvatajući da time mrve snove na hiljade tinejdžera koji su nakon 4 godine dobili svoj jebeni koncert. Nemam običaj da psujem na blogu, ali nekad neke stvari drugačije ne možete dočarati. Nakon milijardu akcija, skupljanja potpisa, snimanja videa, gomile glasanja i poziva, fanovi su dobili svoj datum. 28.03. je svakodnevno ispisivan na stotine FaceBook, Myspace i ko zna kojih još profila. To je trebao da bude dan u kome će se ispuniti svi snovi grupe ljudi povezane jednim bendom.
Ali, na ovim prostorima je valjda postalo uobičajeno da nam još u najranijem periodu života utisnu u mozak da se ovde briše reč poštenje, da je ovde najslavnije zanimanje kriminalac i da svako gleda samo svoj interes, ne birajući sredstva.
I tako je organizovan koncert, koji je mesec dana pre svog ostvarivanja otkazan. Kako i zašto još se ne zna? Krivica se prebacuje s jednog lika na drugog, s jedne firme na treću. Ali, na kraju krajeva, zar je toliko i bitno? Koncerta nema, pa je svejedno koga ćeš mrzeti. Ime osobe ti neće vratiti koncert.
Naravno, da su sve ulaznice rasprodate možda bi koncert i bio održan, ali pošto je prodato ( kako sam čuo od nekih ljudi ) jedva preko 3000 ulaznica, ništa od toga. Ali, bolja stvar nije ni u ostatku Evrope. Tokio Hotel nastupa u polupraznim dvoranama ( čast izuzecima ). Za mlad bend, kakav su oni, to i ne bi bila tolika katastrofa da pre toga nisu punili te iste dvorane do pre 2 godine. Šta je doprinelo da u tako kratkom periodu izgube toliki broj fanova?
Menjanje zvuka svakako. Mnogo fanova koje poznajem su sa Humanoidom skinuli postere sa zida, baš kao u pesmi Lass uns hier raus. Oni žele nazad svoj ’stari TH’, kome nije svaka pesma do krajnjih granica isprogramirana i elektronski obrađena. Oni žele nazad Billa sa čupom od pola metra. Oni žele nazad Toma sa dredovima. Oni ne žele novi moderan izgled, jer to imaju na milijardi drugih bendova.
Ko zna... Možda se oni vrate na staro.




Kako god, ovo sve više liči na početak kraja. Humanoid se loše prodaje uprkos zadovoljnim osmesima na njihovim licima kada se to u intervjuu pomene. Ne možete biti zadovoljni sredinom kada ste nekad bili na vrhu. Schrei i Zimmer 483 su bili najprodavaniji albumi u Nemačkoj, a Humanoid jedva ulazi u listu od prvih 5.
Ja se nadam nekom poboljšanju, ali svetla još uvek nema na kraju tunela.
Ali šta god da bude, ja ću i na tom kraju biti sa njima.

Will you stand the pain when I’m by your side?
Will you follow me into the night?
They’re not gonna get us.
We’ll be alright.
And one day the dark side ( of the Sun ) will shine for us!!!




Kao što znate ovo je zadnji post sa analizom Humanoida, a onda se vraćamo na duuuuugo očekivanu Tokio Hotel priču. Možda se i moj blog tada vrati na staro, pošto ni on nije ono što je bio. Prošli su dani kada sam imao po 100-120 komentara po postu. Sada imam jedva 30, ali ne žalim se ja. Bitno je da ljudi čitaju ono što pišem i šta je u komentaru, a ne broj. Eto, opet ja skrenuh sa teme. Od sledećeg posta dobijate nazad priču, pa ako neko želi da se podseti šta je bilo u poslednjem delu priče ima link u boxu. Kao što možete da primetite box je malo reformisan i ubačeno je par linkova, sa svakim postom će se broj tih linkova povećavati, i tako ću omogućiti svima da se lakše snađu i da pronađu ono što ih interesuje bez onog dugometražnog pretraživanja bloga.
Za kraj sam namerno ostavio moje 2 omiljene pesme sa Humanoida. Sve su mi mnogo dobre, znate i sami, ali uvek imate onih par posebnih. To su sa ovog CD-a „Phantomrider“ ( o njoj sam već pisao ), „Love and Death“ i „In your shadow I can shine“.


Träumer / Sanjari




Tamne oči... Tamne usne...
Stojiš ispred mene...
Hajde da nam opet budućnost bude nevažna!
Hajdemo negde odavde!

Imamo jedno drugo...
Imamo naše strahove,
ali putujemo ka nepoznatom
jer smo sanjari!
Imamo jedno drugo...
Imamo naše strahove...
Držimo se za ruke...
Mi smo sanjari!

Mi smo sanjari! Mi smo sanjari!

Svetla magla...
Svetla mesečeva svetlost sija prejako poput tebe.
Pridružiću ti se kada zaspiš.
Sklapam oči..

Imamo jedno drugo...
Imamo naše strahove, ali putujemo ka nepoznatom
jer smo sanjari!
Imamo jedno drugo...
Imamo naše strahove...
Držimo se za ruke...
Mi smo sanjari!

Mi smo sanjari! Mi smo sanjari!

Pružamo sve jedno drugom...
Uzimamo sve jedno drugom...
Zaboravljamo sve jedno drugom...
Samo kako bi se probudili na ovom mestu...

Nemoj da nas budiš kad jutro dođe.
Mi smo sami i radije biramo da budemo sanjari.

Mi smo sanjari! Mi smo sanjari!

Imamo naše strahove, ali putujemo ka nepoznatom
jer smo sanjari!

Mi smo sanjari! Mi smo sanjari!

Imamo naše strahove, ali putujemo ka nepoznatom
jer smo sanjari!





Pesma govori o bezizlaznom stanju. Realnost je suviše surova i oni beže u snove. To je jedino mesto na kome mogu da budu zajedno. Nema se puno šta o ovome reći. Svi mi to osećamo ponekad. Snovi izgledaju kao najbolji izlaz, najbolje bekstvo.
Engleska verzija pesme „Love and Death“ mi je najdraža pesma jer sam je prvu čuo. Neko je ukrao nedovršenu verziju i ja sam je skinuo sa Nininog bloga. Kad sam video „new song“ pomislio sam da je opet u pitanju neka prevara, jer su se mnogi bendovi reklamirali tako što na snimku napišu „nova pesma Tokio Hotela“ kako bi im ljudi gledali snimak. I sedeo sam na istom mestu gde sedim sada i pustio pesmu. I začuo Billov glas. Ostao sam bez daha. Nisam mogao da poverujem da je to zaista nova pesma. Nakon tolikog čekanja i slušanja svih onih izjava „Čućete potpuno novi TH“. Kada je počeo refren mislio sam da će srce da mi iskoči na usta. Pesma je bila u iznenađujućem pop fazonu sa rock podlogom. I onda odjednom na kraju refrena onaj visoki deo „with my heeeeeeaaaaaaart“... Istog momenta sam počeo da plačem... Znam da zvučim kao beeeeep ali bilo je jače od mene. Najlepša stvar koju sam u životu čuo. Međutim, na standardnoj CD verziji su to ispravili i elektronski obradili glas. Ne mogu da slušam tu CD verziju koliko mi je glupa. Iritira me. Nije mi jasno kako neko može nešto da promeni nagore. Razumem da je fazon CD-a da je on robot, ali onakvo savršenstvo se ne pipa. Evo uporedite... Prvo ide CD verzija, pa demo...


Original Video - More videos at TinyPic

I ovaj deo na kraju je promenjen... Isto prvo ide prava verzija, pa demo...


Original Video - More videos at TinyPic

U ovoj pesmi peva o davanju sebe celog zarad ljubavi, a zauzvrat očekuje to isto od nje. Nada se da će mu se pridružiti i u ljubavi i u smrti. Moli je da mu ne slomi srce. Po drugoj strofi mi se čini kao da im je oboma slomljeno srce, ali nisam siguran da to dobro razumem. Kaže „Krhki delići ( srca, valjda ) se ne kaju zbog bola koji smo prošli...“ Kako god, spreman je da položi svoj život sa nju, ali na kraju shvata da nema svrhe za to.

Love and Death / Ljubav i smrt





Mogu da ti dam...
Možeš da mi daš...
Sve... Bilo šta...
Ti si sa mnom...
Ja sam s tobom...
Uvek...

Pridruži mi se u ljubavi i smrti... ljubavi i smrti...
Ne igraj se... Ne igraj se sa mojim srcem...
Ljubavi i smrti... Ljubavi i smrti...
Ne igrajte se sa mojim srcem...
s mojim srcem.... s mojim srcem...

Krhki delići se ne kaju zbog bola koji smo prošli...
Ponesimo ih sa sobom...
Zakorači u novo sutra...

Pridruži mi se u ljubavi i smrti... ljubavi i smrti...
Ne igraj se... Ne igraj se sa mojim srcem...
Ljubavi i smrti... Ljubavi i smrti...
Ne igrajte se sa mojim srcem...
s mojim srcem.... s mojim srcem...

Sva patnja koju smo prošli...
Umirem da bih te spasao...
Osećam kako mi krv ističe iz vena...
Umirem da bih te spasao!!!

Ljubavi, da li te gledam kako plutaš ili kako se daviš?
Da li je to tragedija ili komedija?

s mojim srcem.... s mojim srcem...
... Ljubavi i smrti...
Ne igrajte se sa mojim srcem...

s mojim srcem.... s mojim srcem...
Ljubavi i smrti... Ljubavi i smrti...
Ne igrajte se sa mojim srcem...

Ljubav!
Ljubav!
Ljubav!
Smrt!





I za kraj ovog posta još jedna premoćna pesma sa tihim početkom i veoma naglim završetkom sa glasnom muzikom i horom. Peva o besmislu života i traženju tog smisla. Ne može da ga nađe u ovom svetu i predlaže joj da odu u neku drugu dimenziju.


In your shadow I can shine / Mogu da sijam u tvojoj senci



Mrzim svoj život...
Ne mogu sedeti ovde još jedan dan
i čekati nešto za šta vredi živeti i umreti.
Hajde da trčimo i da se sakrijemo
negde van dodira i vremena...
Samo da se izgubimo bez traga...
Dok god si sa mnom mogu sijati u tvojoj senci...
Mogu da sijam u tvojoj senci...
Mogu da sijam u tvojoj senci...
Sijam...

Znaš kakva je moja duša
i da sam nekontrolisana noćna mora.
Padam u tamu, u mesec, u svet sačinjen od naših čaura....
Ti si Sunce, a ja sam mesec.

Mogu da sijam u tvojoj senci...
Mogu da sijam u tvojoj senci...
Mogu da sijam u tvojoj senci...
Sijam...

Ne idi...Ne..
Zar ne znaš da...

mogu da sijam u tvojoj senci...
Mogu da sijam u tvojoj senci...
Mogu da sijam u tvojoj senci...
Sijam... Sijam... Sijam...
Mogu da sijam u tvojoj senci...
Mogu da sijam u tvojoj senci...
Mogu da sijam u tvojoj senci...
Sijam... Sijam... Sijam...
Mogu sijati u tvojoj senci...





To je to, humanoidi....
Mogu da kažem da je sledeći post ( sa novim delom priče o Tokio Hotelu ) jedan od najiščekivanijih na mom blogu... Očekujem bezbroj poseta i komentara ili ništa od priče... heheheh šalim se....