1000 mora daleko...

utorak, 22.12.2009.

Tlo podrhtava od otkucaja mog srca...

Freiheit, monsteri! xD
Konačno raspust.... Nadam se da uživate u njemu više od mene, pošto mi je uuuužasno dosadno. Jedino je pogled kroz prozor prelep, jer se ništa ne vidi od snega. Ali je zato užasno hladno... Želim vam heeeepi holidejs i da vam ona mrcina od Deda Mraza donese nešto. Ja mu već 3 godine tražim sexy, sisatu plavušu, a on svake godine donese neke mada faka kamiončiće. Jaoj, kad ga vidim.... xD ho-ho-ho-ho-ho, meeeeri krismas! xDDD
Nadam se da uživate uz novi spot Tokio Hotela „World behind my Wall“, a sada je tu i „Lass uns laufen“. Postoje male razlike u spotu, skoro neprimetne. Nisu vredne pomena. Razlike u tekstu su bitnije. O „World behind my Wall“ sam pisao u prošlom postu, a sada ću o „Lass uns laufen“. Pre toga, pogledajte slike sa snimanja spota iz Londona, da ne bih stavljao opet slike spota jer su iste.
P.S. Na ovim slikama se vidi da Bill nosi neke zanimljive pantalone, šteta što se ne vide u spotu ili ovde malo bolje...

DOWNLOAD LINK SPOTA

Muzika za pesmu je prelepa, očaravajuća. Kao neka uspavanka. Početak me podseća na jako glasne kapi kiše koje se raspršuju o tlo. Tako počinje i sam tekst.
Opisujući mesto na kome se našao, Bill zapravo priča o nemiru koji u njemu vlada i beznađu u koje je zapao. Sakrio se od celog sveta, zaključao sva vrata, pogasio svetla. Možda je pobegao od drugih, ali od sebe ne može da pobegne. Prepušta se snovima u kojima jedino može da napusti surovu realnost. Trči kroz tamu i siguran je da je ona sa njim. Ta devojka zbog koje pati. Ali zna da će uskoro svanuti i da će shvatiti da trči sam kroz noć, da ona zapravo nije tu.
Jako mi se dopada ovaj tekst, jer je u fazonu onih starih pesama. Fanovi dižu frku oko glupih tekstova, ali to je samo jer ne razumeju ove na nemačkom. Pročitajte reči ove pesme ( i pogledajte spot ) i shvatićete o čemu pričam.

Original Video - More videos at TinyPic

Lass uns laufen / Pusti nas da trčimo

Kiša je glasna…
Tamo napolju i ovde unutra je sve tmurno…
Tamni zidovi me sprečavaju da pobegnem.
Svetla se gase.
Zatvaram sva vrata. Soba je puna tvojih vizija.
Tlo podrhtava od otkucaja mog srca.
Nemam više šta da izgubim.

Pusti nas da trčimo kada se spusti tama.
Negde iza horizonta je počela naša budućnost.
Pusti nas da trčimo dok se tama ne rasvetli
i dok se poslednja kiša nad nama ne raspadne.

Idem preko šina.
Pustiću da me oblaci povuku sa sobom.
I brojim svaki korak…
Bez smisla… Bilo gde…

Ne znam šta dolazi…
Ne znam šta je bilo pre…
Znam samo da ti više nisi tu...
Vetar me budi
i primećujem da trčim…

Pusti nas da trčimo kada se spusti tama.
Negde iza horizonta je počela naša budućnost.
Pusti nas da trčimo dok se tama ne rasvetli
i dok se poslednja kiša nad nama ne raspadne.

…. nad nama ne raspadne… …. nad nama ne raspadne…
…. nad nama ne raspadne… …. nad nama ne raspadne…

Koliko duboko je preduboko?
Koliko daleko je predaleko?
Gde su početak i kraj vremena?
Daj mi smisao… Molim te, odnesi me tamo…

Pusti nas da trčimo… Pusti nas da trčimo… Pusti nas da trčimo…

Pusti nas da trčimo dok se tama ne rasvetli
i dok se poslednja kiša nad nama ne raspadne.

Od novosti baš ništa, osim da je Bill počeo da nosi onu zalizanu verziju svoje frizure. Meni je to mnogo bolje nego ona čirokana. Deluje mi kao malo dete, što mi je što bi fenseri rekli kjuuuuut. xD I digla se ponovo frka oko Billove anoreksije i stajlinga zbog ovih slika koje vam ostavljam za kraj. Meni Bill nikad nije bolje izgledao nego na njima. Možda sam bolestan što tako mislim, ali meni se baš dopada...