1000 mora daleko...

Tokio Hotel je srušio Berlinski zid ponovo...

Naslov posta je vezan na glavnu vest koja je obeležila proteklu nedelju, a to je svakako evropska dodela MTV nagrada. Tokio Hotel je osvojio nagradu u kategoriji za najbolju grupu i imali jedan od najzapaženijih nastupa.
Scena u mraku. Vidi se samo Billovo obličje koje je nemoguće ne prepoznati. Nije mu dovoljno telo dugo 1,90m i kosa još tolika, nego na sve to mora da se popne na štikle, tačnije na čizme sa preko 10cm visokom platformom. Ovaj dečko jednostavno voli da zauzima previše prostora! xD
Na početku nastupa nosi naočare koje ubrzo zatim skida i baca na pod i pridružuje se ostalim članovima benda. Oduševljava me to kako hoda na štiklama. xD Izvode svoj sledeći singl „World behind my wall“ što je donekle i simbolično na ovoj dodeli posvećenoj 20-godišnjici rušenja Berlinskog zida. Još kada se na sve to doda natpis na Billovoj ruci „Freiheit ’89“ ( Sloboda ’89 ) prilično izgledaju kao nacionalisti.
Ne mogu a da ne primetim da je Bill perfektno otpevao pesmu, iako mi je pomalo bez veze što ima playback na one visoke delove.
„I’m ready to FALL...“
Ali dobro, sve je zvučalo savršeno. Pred kraj nastupa je sve eksplodiralo, instrumenti i zvučnici su bili u vatri. Oduševljava me završna scena u kojoj Georg svira klavir koji gori.
















Što se tiče stajlinga tokom cele večeri oduševili su me. Prvo, pojava na crvenom tepihu kada su svi bili u nekoj ozbiljnijoj varijanti i nosili kapute, pa čak i Tom. Svaka mu čast na tome! Gustav nas je prijatno iznenadio što se ofarbao u plavo. Možda sada malo lošije izgleda, ali ovo je samo uradio kako bi mu što neprimetnije izrasla ona plava kosica. Billova jakna na nastupu je... Savršenstvo!
Malo mi je gadno izgledao na aftershow partyju u onoj atlet majici i prsluku, ali to je Bill. Ponovo su ga slikali sa Natalie Franz i oko toga se digla frka. Ako, slatka je cura, bilo bi mi drago da je sa njom. On tvrdi da nije, ali jednom prilikom je rekao i da je sva kosa na glavi njegova, tako da... xDDD
Ovaj post bi trebao da bude posvećen pesmi „World behind my wall“ što svi već dugo očekujete, ali moraću da vas razočaram. U ovom postu ćete čitati o pesmi „Humanoid“, a kada TH snimi spot za „World behind my wall“ ide post o toj pesmi...

Humanoid



Protiv ljubavi! Protiv rata!
Protiv Sunca! Protiv noći!
Protiv pravila! Protiv sile!
Protiv zidova! Protiv svega toga...

Ja sam Humanoid... Ja sam Humanoid...

Daj mi svetlosti! Daj mi vazduha!
Moje srce kuca, ali meni je to nevažno.
Jurim sopstvenu senku, ali je prebrza.
Daj mi više! Daj mi više!
Ovo ne može da me zadovolji...

Ja sam Humanoid... Ja sam Humanoid...
Ja sam Humanoid koji nestaje u crnilu...
Ja sam Humanoid... Zar se nećeš vratiti?

Odvedi me negde...
Izbaci ovaj bol iz mene...
Zaglavljen sam između svetova koji ko zna gde su...
Samoća boli...
Ne puštaj me... Gušim se...
Ne puštaj me!

Dosta mi je sistema! Dosta mi je razloga!
Dosta mi je pitanja! Muka mi je od lečenja...
Muka mi je od krvarenja...
DOSTA MI JE....!!!!!

Ja sam Humanoid... Ja sam Humanoid...
Ja sam Humanoid koji nestaje u crnilu...
Ja sam Humanoid... Zar se nećeš vratiti?

Odvedi me negde...
Izbaci ovaj bol iz mene...
Ne želim da sutra sve bude isto...

Zaglavljen sam između svetova koji ko zna gde su...
Samoća boli...
Ne puštaj me... Gušim se...
Ne puštaj me!

Daj mi nešto što mogu da osetim!
Pokaži mi nešto što mogu da vidim!
Ne puštaj me... Gušim se...
Ne puštaj me!

Protiv ljubavi! Protiv rata!
Protiv zidova! Protiv svega toga...








Ovo je skoro jedina pesma koja ima potpuno isti tekst na nemačkom i engleskom. Bill peva o osećanju koje ga prati već neko vreme : ne oseća se kao čovek! Sve mu smeta i sve mu se čini tako lažno. Nikoga ne voli i nikoga ne mrzi. Zapravo, nikoga ne poznaje. On traži nekoga ko će sve to promeniti, ko će učiniti da njegovo srce ponovo zakuca.
Pesma mi se jako dopada zbog stalne promene ritma i načina pevanja. Ima veliki uticaj metala ili hard rocka u sebi. Obe verzije su jako dobre, ali moram priznati da mnogo više volim nemačku verziju jer me oduševljava način na koji izgovara to „Humanoid“, a u engleskoj verziji je milijardu puta bolje urađen onaj deo „I’m dooooneee...“ Mnogo je više elektronizovan. Sviđa mi se kraj pesme u kome imam osećaj kao da se robot raspada. Sjajno!

Humanoid



Protiv ljubavi! Protiv mržnje!
Protiv Sunca! Protiv noći!
Protiv pravila! Protiv moći!
Protiv svega! Protiv svega!
Ja sam...

Humanoid... Humanoid...

Daj mi život! Daj mi vazduha!
Srce mi kuca samo zato što mora!
Trčim za svojim senkama!
Daj mi više! Daj mi više!
Uvek više!

Humanoid… Humanoid…
Humanoid… Vrati se nazad…
Humanoid… Vrati se nazad i..

…uzmi moje srce i sav moj bol!
Zaglavljen sam između svetova nepoznatih koordinata…
Drži me… Inače ću pasti…
Drži me…

Ne želim svoje srce! Ne želim ovaj bol!
Ne želim sopstvenu glavu! Ne želim ova sranja!
Ne želim ovu prljavštinu…
NE ŽELIM…!!!!


Humanoid… Humanoid…
Humanoid… Vrati se nazad…
Humanoid… Vrati se nazad i..

…uzmi moje srce i sav moj bol!
Ne mogu više…
Drži me! Drži me!

Zaglavljen sam između svetova nepoznatih koordinata…
Drži me… Inače ću pasti…
Drži me…

Daj mi nešto što mogu da osetim…
Pokaži mi nešto što mogu da vidim…
Zaglavljen sam između svetova nepoznatih koordinata…

Protiv pravila! Protiv moći!
Protiv svega! Protiv svega!






To je to, my little monsters… Nadam se da se čujemo uskoro sa utiscima o spotu „World behind my wall“.. Za kraj vam ostavljam još jednu pesmu pod nazivom „Humanoid“. Prvi put sam napisao pesmu inspirisan Tokio Hotelom. Šta mislite...

H • U • M •A • N • O • I • D

Krv kaplje svuda po podu.
U kablove se pretvaraju arterije.
Koža ne diše pod plastikom.
Srce je na baterije.
Maska bi da vrišti
ali se raspada. Ne može.
Srce je kao kamen potonulo
negde duboko ispod metalne kože.
Kuca polako i ujednačeno.
Ne pravi više otkucaje ishitrene, snažne
kada te vidim tamo negde van mog pogleda
oči su prazne, ali bar nisu vlažne.
Ruke su hladne, ali ne drhte, ne.
Oči zumiraju, ali ne mogu da uhvate te.
Sopstvena senka me prezire.
Od mene vrtoglavo beži.
Tražim je među oblacima
prkoseći zemljinoj teži.
U mojim snovima te više nema
pa su bez tebe izgubili težinu.
Otvorenih očiju spavam.
Patuljak sanjao o džinu.
Planeta sanjala kometu,
a razorio je asteroid.
Sanjao sam da postanem čovek,
probudio se kao humanoid.

Gomila krvi i mesa jeca.
Humanoid nemo gleda – ništa ne oseća.

Čovek se bori za ljubav. Čovek se inati.
Humanoid ne voli. Humanoid ne pati.

Ljudi se grle. Ljudi se vole.
Humanoidi ne plaču. Za ljubav ne mole.

Ti tražiš nekog da te svakodnevno na ljubav podseća.
Ja tražim samo još jednog humanoida
da zajedno sa mnom ništa ne oseća.