1000 mora daleko...

subota, 15.08.2009.

* Najduže trajanje jednog monsuna u istoriji... *

Kao da je juče bilo...
2005.
Početak septembra, 2. ili 3. Ja sedim kod Pece i ne slutim da će uskoro uslediti momenat koji će mi umnogome promeniti život. Spotovi prolaze jedan za drugim. Neke znam, neke ne...
Jedan dečak sedi na sred polja i u ruci drži crnu sveću. U dnu ekrana su ispisana slova
Tokio Hotel – Durch den Monsun
Primećujem da taj dečak ima mnogo dobru frizuru. I otkačen stil odevanja. I pesma je zarazna.
Spot se završava, a ja nisam shvatio da je tog dana počela istorija. xD Novo poglavlje u mom nebitnom životu.

15. avgust 2009.
Sedim za kompjuterom. Nešto stariji, nimalo ozbiljniji. U duši sam ostao isti onaj dečak koji je pre 4 godine sedeo na podu svoje sobe i pokušavao da otpeva „Durch den Monsun“ sa rečima u rukama. Tada je za mene to bila samo nepoznata gomila znakova. I dalje sam isti onaj dečak koji je kupovao sve novine u kojima su se pojavila moja 4 vršnjaka iz daleke Nemačke. Isti dečak koji je sav svoj džeparac trošio na CD-ove, singlove... koji je iščekivao koncert u Beogradu i odbrojavao svaki dan, koji je terao svoju majku da mu šije pantalone iste kao Billove...

A oni...
Bill, Tom, Gustav i Georg...
Oni više nisu isti dečaci...
Nisu nesigurni, niski, detinjasti dečaci koji su se igrali benda snimajući svoj prvi spot...
Sada su odrasli tako da ih više ne mogu nazivati dečacima...
Sada su samouvereni i spremni da pokore ostatak sveta...
Sada se više ne igraju benda... Sada su najuspešniji nemački bend ikada i verujem da će još dugo tako ostati....

slika sa aerodroma u Londonu, kada su polazili u Afriku na snimanje novog spota

Znam da ovo nećete čitati... Ali, hvala vam za najlepše 4 godine u mom životu... Nije mi više bitno to što vas nikad neću videti ( preboleo sam to još od marta 2008. ), važno mi je samo da vi živite svoj san i da uspete toliko da se više Evrope i ne setite. Vaše mesto je na vrhu, u Americi, vreme je da živite svoj Američki san...
Sanjaću ga sa vama!

I još dugo ću trčati kroz monsun,
odlaziti iza sveta, na kraj vremena,
tamo gde pada najviše kiša.
Protiv najgorih oluja ću se boriti!
I kada više ne budem mogao - misliću na vas!!!
Nekada ćemo trčati zajedno i ništa neće moći da nas zaustavi kroz monsun…