1000 mora daleko...

3.10.2008 Treci deo price o TH-u…

Za pocetak slike, a onda treci deo price


















Bill, Tom, Gustav i Georg su se upoznali 2001. godine u magdeburskom klubu “Groninger Bad”. Od tada su nastupali po raznim klubovima, a na nastupe su ih vodili roditelji. Najcesce je to radila majka blizanaca Simone, koja je od pocetka razumela talenat svoje dece i podrzavala ih je u tome. Kako je vreme prolazilo Bill i Tom su zbog imidza sve manje i manje licili. Tom se, u skladu sa muzikom koju je slusao, oblacio u hip-hop fazonu. Nosio je siroke majice i pantalone. Sa 12 godina je uradio dredove od soje duge plave kose, a sa 14 je probusio usnu. Po nekim informacijama, ima i mindjusu na gornjem delu levog uva ( kao ja! ), ali se to ne moze potvrditi jer stalno nosi kape ispod kacketa. Njegov brat Bill je bio u potpuno drugom fazonu. Svoju tamno-plavu kosu je ofarbao u crno i izvukao crvene pramenove. Promenio je mnogo frizura koje su podsecale na mangu koju je nosio 2005. godine. Sa 12 godina je probusio obrvu, a sa 14 jezik. Kao Tom, i danas ima ta 2 pirsinga. Georg i Gustav se nisu znatno promenili…Georg je i dalje nosio najcesce majice sa logoima rock bendova, a Gustav bejzbol kape i stvari u militari stilu.
Svojim nastupima su stekli par fanova, koji su ih pratili u stopu. Ali, njima to nije bilo dovoljno i Bill se 2003. godine prijavio za “Star search”, TV nadmetanje na kome se takmice u pevanju talentovana deca iz Nemacke. Tada je malo siri auditorijum cuo za bend, koji se ranije zvao Devilish, sto bi znacilo nesto kao Djavolasti… Iza sebe su imali jedan demo CD sa 7 pesama, i to:
1.It’s so hard to live
2.Leb die Sekunde
3.Nicht’s wird besser
4.I needn’t you
5.Nothing’s like before
6.Schönes Mädchen aus dem All
7.Schwerelos



















14-godisnji Bill je predstavljao ceo bend i svi su se nadali pobedi. Bill je izasao na scenu u totalno otkacenoj zelenoj kombinaciji. Kosulja, koju je sam iscepao, i pantalone od kojih je jedna nogavica bila utrpana u duboku patiku, a druga ne. U slicnom izdanju je izgledao i na audiciji. Takodje iscepana crna majica, spojena prikackama. Jednom se pojavio i u suknji! Ko zna sta mu je tad bilo u glavi… Ali, vratimo se na takmicenje.

Zaculi su se prvi taktovi kultne pesme “Rainin’ man” i Bill je izasao na scenu. Ja vama ne mogu naci prave reci da opisem kako to utice na mene. Mesavina smeha, odusevljenja… ne znam cega jos… Preeeeeeeslatko… Kako se smesno gubi dok igra… Dusa mala… Obozavam sve njihove snimke kad su mali…. Medjutim, Bill je ispao u cetvrtfinalu. Dalje je prosao jedan klinac Oliver. Moram sad napisati jedan komentar, nije moj, ali je jako smesan.
“Ha, Olivere, ko je sad poznat?!”
Bas mi je bilo zao kada sam video kako je Bill podneo taj poraz. Cvrsto je zagrlio Olivera, a potom se na ivici suza povukao sa scene i otrcao babi u zagrljaj. Ona ga je grlila i tesila. Snimatelji nisu snimili Billovo lice, ali pretpostavljam da je plakao.
Iste godine, muzicki producent David Jost, je svratio u vec pomenuti Groninger Bad na pice, ali je tamo zapazio teen rock bend Devilish. Oni su bili bas ono sto je trazio. Imali su mladost, izgled i , najvaznije od svega, neverovatan talenat. Sklopili su ugovor i krenula je potraga za izdavackom kucom. CD je bio u finalnoj fazi, momci su odsvirali svoj deo, Bill je otpevao svoje, a i vredno su radili preko leta pisuci tekstove ( vecinom Bill ) i muziku. Bili su presrecni, na vrhu sveta! Postace zvezde! Ostvarice svoj san! Ali, ubrzo zatim je usledio strasan sok! Izdavacka kuca je iznenada raskinula ugovor, zbog nekog razloga su prestali verovati u njih, mozda su mislili da nece ostvariti neku dobrobit od njih. To je verovatno greska koju sebi nikada nece oprostiti! 4 Magdeburzana su se vratili svojim zivotima, razocarani, potisteni. Imali su CD koji vise nije sluzio nicemu…. Nije sluzio nicemu dokad u njihov zivot nije usla nova izdavacka kuca – Universal! Potpisali su novi ugovor i njihovi snovi su konacno postali stvarnost! Za te 2 godine, koliko je proslo od snimanja CD-a su znatno porasli. Bill je imao manga frizuru, crnim kreonom je iscrtavao oci radi misticnosti, a nokte je lakirao u crno. Bio je visok 1,77, a imao samo 50 kg ( kao ja sada! ). Njegov brat Tom je bio isto tezak, a bio je malo nizi 1, 74. Georg je bio visok kao i Bill, a imao je 72kg. Po njegovom telu se videlo da je cesto posecivao teretanu, kao i Gustav ( visok 1,65, tezak 68kg ). Prva stvar koju su uradili je bila promena imena. Evo kako Gustav objasnjava novo ime:
“To je ustvari kombinacija 2 reci. Tokio – jer je taj grad jedinstven, bas kao i mi. On je takodje Billova velika inspiracija za imidz. On ima frizuru kao iz popularnih manga stripova. Moramo bar jednom nastupati u Tokiju! Hotel simbolizuje mir, to je postalo nase najcesce prebivaliste, a i Bill tamo najbolje pise pesme. Ustalom, sjajno zvuci!
CD je bio gotov i samo ih je spot odvajao od prvog javnog pojavljivanja. To je bila sledeca stavka u njihovom rasporedu…

Najava sledeceg posta:
1. Sve o spotu Durch den Monsun!

A sad novosti…
Konacno je izlozena Billova vostana figura, a ona izgleda ovako! Saaaaaaaaaaaaavrseno! Vec sam u komentarima video da ce mi se neko pridruziti u kradji, ali o tome se mora doooobro promisliti. Do tada, uzivajte u slikama….






















Tokio Hotel je nominovan i za Best Act Ever na EMA 08 u Liverpulu… Jos jednom vas napominjem da moramo glasati. Ja cu vise glasati za ovu kategoriju, jer mi je ona druga, maaalo nemoguca… Isto to sam rekao i za VMA, ali nisam bio u pravu… To je to od novosti…

Preporuka za slusanje:
Znam da je starije, ali jako volim tu pesmu… Paramore – Crushcrushcrush!

I moje 2 pozerske slike… Leto ove godine… Andrea sa Tokio Hotel Revolution mi je rekla da su mi cool ove poze, zato pozerske… Uzgred, posetite njen blog… Izvinjavam se svima, ali njen blog je najbolji u celoj Hrvatskoj… Svidja mi se njen stil pisanja i odusevljava me sta sve ima o njima i koliko zna… Ona me je inspirisala na pravljenje bloga…







Pozzz i jos jednom hvala na komentarima. Obradujem se kad vidim vise komentara, ali se malo razocaram kad vidim da su u pitanju samo 4 osobe.. Ako se situacija ne promeni ispricacu samo pricu o njima do kraja da ispunim sebi zelju, a onda cu zatvoriti blog. Mozda pokusam u Srbiji, mozda ce mi bolje ici. Ali, necu nista unapred… U svakom slucaju cu vam u znak zahvalnosti posecivati blogove i ostavljati komentare… Molim onog ( ako takav postoji ) ko poseti ovaj blog, a da je nov, neka poseti i blogove osoba koje su ostavile komentare, blogovi su im sjajni! Videcete da imaju vise iskustva nego ja, da im blogovi bolje izgledaju. Ja sam nov u ovome, pa akcenat stavljam na tekst koji pisem, a ne na izgled… Mozda je to greska, ali…
Pozzzzzzzzzz svima… vas 5-6! Mada, sto se ja uopste zalim, dobro je da cita iko… Pa, na prvim koncertima Tokio Hotela je bilo 5-6 ljudi. To i sami kazu na DVD-ju “Leb die Sekunde” … Bili su odusevljeni kada je jedanput doslo 12 ljudi! I ja bih bio presrecan da mi ostavi 12 razlicitih osoba komentare. Ali, ako budem isao putem Tokio Hotela bice vas jednom… bicu skroman… Bar 100! Po 10-i put danas…
pozzzzzzzzzzzzz!!!!!!!!!!!!!!